ХХ АСР 60-70 ЙИЛЛАРИ САМАРҚАНД – ҚАРШИ ИҚТИСОДИЙ РАЙОНИ: ИШЛАБ ЧИҚАРИШ КУЧЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ЖОЙЛАШТИРИЛИШИ ҲАҚИДА БАЪЗИ МУЛОҲАЗАЛАР

Full information

Annotations


  • Ўзбек

    Совет давлати халқ хўжалигининг муайян территориал қисми иқтисодий районлар деб аталиб, улар
    ўзининг ихтисослаштирилганлиги билан алоҳида ажралиб турган. Социалистик ишлаб чиқариш қоидаларига
    амал қилиб келинган бу районларда ишлаб чиқарилган маҳсулотлар бутун мамлакат халқ хўжалиги
    эҳтиёжларини қондирган. Иқтисодий районлар таркибидаги республикалар ёки ҳудудлар сонига қараб “Катта
    иқтисодий район” деб ҳам аталган. Ўрта Осиё иқтисодий райони ҳам катта иқтисодий район таркибига
    кирган бўлиб, унинг асосий районларидан бири Ўзбекистон ҳам бир неча иқтисодий районга бўлинган.
    Ўзбекистон иқтисодий райони ўзининг табиий шароити хилма-хил ва, асосан, халқ хўжалигининг турли
    тармоқларини ривожлантириш учун қулайлиги, республикада кенг майдонни эгаллаган водийлари, жазирама
    қум саҳролари, тоғлари, ер ости ва бошқа табиий бойликлари билан алоҳида ажралиб турган. Мақолада
    манбалар асосида Ўзбекистоннинг асосий иқтисодий районларидан бири бўлган Самарқанд-Қарши унинг
    мамлакат халқ хўжалигидаги ўрни таҳлил қилиб берилади.

     

    Tags: #концепция #цинк #энергетика #минтақа #ҳудуд #ирригация #халқ хўжалиги #машинасозлик #черепица #субтропик мева #иқтисодий район #моддий - техник база #механизациялаш #иссиқлик корхонаси #овозли киноаппаратура #тери заводи #пахта тозалаш заводи #мева консерва заводи #ёғ экстракт заводи #пластик тупроқ #керамик қувур #электрокимё комбинати #иссиқ электро марказ #радиобошқарма #графит кони #ром #нитрат #аммоний азот

  • Русский

    Определенные территориальные части народного хозяйства Советского государства назывались
    экономическими районами, которые отличались своей специализацией. Продукция социалистического
    производства, произведенная в этих регионах, удовлетворяла потребности народного хозяйства всей
    страны. В зависимости от количества республик или территорий в составе экономического района ее еще
    называли «Большим экономическим районом». Среднеазиатский экономический район также являлся частью
    большого экономического района, одним из основных районов которого был Узбекистан, который был
    разделен на несколько экономических районов. Экономический район Узбекистана характеризуется
    разнообразием природных условий - в основном для развития различных секторов экономики, долин, жарких
    песчаных пустынь, гор, недр и других природных ресурсов. В статье на основе источников проанализирован
    Самаркандско-Каршинский экономический район, один из основных экономических регионов Узбекистана, и его
    роль в экономике страны.

     

    Tags: #концепция #цинк #энергетика #минтақа #ҳудуд #ирригация #халқ хўжалиги #машинасозлик #черепица #субтропик мева #иқтисодий район #моддий - техник база #механизациялаш #иссиқлик корхонаси #овозли киноаппаратура #тери заводи #пахта тозалаш заводи #мева консерва заводи #ёғ экстракт заводи #пластик тупроқ #керамик қувур #электрокимё комбинати #иссиқ электро марказ #радиобошқарма #графит кони #ром #нитрат #аммоний азот

  • English

    The certain territorial parts of the national economy of the Soviet state were called economic regions, which
    differed in their specialization. The goods of socialist output produced in these regions satisfied the needs of the national
    economy of the entire country. Depending on the number of republics or territories within the economic region, it was
    also called the "Big Economic Region". The Central Asian Economic Region was also a part of a large economic region,
    one of the main regions of which is Uzbekistan, which was divided into several economic regions. The economic region
    of Uzbekistan was characterized by a variety of natural conditions - mainly for the development of various sectors of the
    economy, valleys, hot sandy deserts, mountains, bowels of the earth and other natural resources. Based on the sources,
    the article analyzes the Samarkand-Karshi economic region, one of the main economic regions of Uzbekistan, and its
    role in the country's economy.

     

    Tags: #концепция #цинк #энергетика #минтақа #ҳудуд #ирригация #халқ хўжалиги #машинасозлик #черепица #субтропик мева #иқтисодий район #моддий - техник база #механизациялаш #иссиқлик корхонаси #овозли киноаппаратура #тери заводи #пахта тозалаш заводи #мева консерва заводи #ёғ экстракт заводи #пластик тупроқ #керамик қувур #электрокимё комбинати #иссиқ электро марказ #радиобошқарма #графит кони #ром #нитрат #аммоний азот

View document online


Waiting

References


Name of reference

1

1. Бедринцев К., Мирзаев А. Ўзбекистонликларнинг келажак авлодлари қаерда яшайди // Ўзбекистон коммунисти. -1988 йил, 12 декабрь.

2

2. Экономические районы УзССР. -Ташкент. Гос.изд. Узбекской ССР, 1957.

3

3. Народное хозяйтво Узбекской ССР за 1987 года.

4

4. Ўзбекистон ССР Олий Советининг VIIIсессияси. 1946-1950 йиллар мобайнида Ўзбекистон ССРнинг халқ хўжалигини тиклаш ва ривожлантириш бешйиллик плани тўғрисида. Ўзбекистон ССР Давлат План Комиссиясининг раиси ўртоқ Х.М.Абдуллаев доклади // Қизил Ўзбекистон. 1946 йил, 31 август.

5

5. Узбекская ССР. – Москва. Гос.изд. географической лит.ры, 1956.

6

6. Экономические районы УзССР. Ташкент. Гос.изд. Узбекской ССР. 1957.

7

7. ЎзР МА. Р – 2400, рўйҳат - 1, йиғма жилд - 53, 53-варақ.

8

8. ЎзР МА. Р – 2400, рўйхат - 1, йиғма жилд - 53, 53-варақ.

9

9. Экономические районы УзССР. Ташкент. Гос.изд. Узбекской ССР. 1957.

10

10. Бухоро иқтисодий –маъмурий райони // Қизил Ўзбекистон. 1958 йил 25 январь.

11

11. ЎзР МА Р-2446, рўйхат-1, йиғма жилд-5, 2 варақ.

12

12. Бухоро иқтисодий –маъмурий райони // Қизил Ўзбекистон. 1958 йил 25 январь.

13

13. ЎзР МА Р-2446, рўйхат-1, йиғма жилд-5, 4 варақ.

14

14. ЎзР МА, Р - 2445, рўйҳат - 2, йиғма жилд - 21, 2-варақ.

15

15. Экономические районы УзССР. - Ташкент. Гос.изд. Узбекской ССР, 1957.

16

16. Экономические районы УзССР. - Ташкент. Гос.изд. Узбекской ССР, 1957.

17

17. Қашқадарё вилояти Давлат архиви Ф-133, рўйҳат -1, иш-242, 30 – варақ.

18

18. // Қашқадарё ҳақиқати. 1977 йил 26 октябрь.

19

19. ЎзР МА. Р-314, рўйҳат-1, йиғма жилд-415, 10 – варақ.

20

20. // Қашқадарё ҳақиқати. 1985 йил 24 июль.

21

21. Қашқадарё вилояти Давлат архиви. Фонд-504, рўйхат -1 иш – 80, - 21 варақ.

22

22. Қобулов Э., Ражабова С. Қашқадарё вилоятида енгил ва озиқ-овқат саноат корхоналарини қайта қуриш ва янги саноат корхоналарининг барпо этилиши (1946-1960 йй.) // ҚарДУ Хабарлари. Махсус сон. 2020.

23

23. Қашқадарё вилояти Давлат архиви Ф-452, рўйхат -1, иш-26, 8 – варақ.

24

24. Қобулов Э., Ражабова С. Қашқадарё вилоятида енгил ва озиқ-овқат саноат корхоналарини қайта қуриш ва янги саноат корхоналарининг барпо этилиши (1946-1960 йй.) // ҚарДУ Хабарлари. Махсус сон. 2020,-205 б.

25

25. Ўз МА. Р-1970, рўйхат- 6, йиғма жилд – 15, 8 – варақ.

26

26. Қашқадарё ҳақиқати. 1977 йил 26 ноябрь.

27

27. Ғоипова Т.Ф. Қарши чўлида меҳнат ресурсларидан самарали фойдаланиш (Фан ҳақида суҳбатлар).- Тошкент: Ўзбекистон, 1984.

28

28. Ғоипова Т.Ф. Қарши чўлида меҳнат ресурсларидан самарали фойдаланиш...

29

29. Нормуҳамедов А. Чорак асрлик жасорат // Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги. -Тошкент, 1990. -№4.

30

30. Жалолов Э. Яшнаётган воҳа // Ўзбекистон қишлоқ хўжалиги. –Т., 1983. -№8.

31

31. Народное хозяйтво Узбекской ССР за 1987 года. – Т.: Узбекистан, 1988.

32

32. Абдураҳмонова Т. Ўзбекистонда ирригациянинг ривожланиши. –Т.: Ўзбекистон, 1972.

33

33. Узбекская ССР. – Москва. Гос.изд. географической лит.ры, 1956.

34

34. Экономические районы УзССР. Ташкент. Гос.изд. Узбекской ССР. 1957.

35

35. Народное хозяйтво Узбекской ССР за 1987 года.

36

36. Совершенствование структур народного хозяйства Узбекской ССР.

37

37. ЎзР МА. Р - 2400, рўйҳат - 1, йиғма жилд - 54, 26-27-варақлар.

38

38. ЎзР МА. Р -2400, рўйхат - 1, йиғма жилд - 53, 80-варақ.

39

39. ЎзР МА. Р - 2400, рўйҳат - 1, йиғма жилд - 53, 86-варақ.

40

40. ЎзР МА, Р - 2483, рўйҳат - 1, йиғма жилд - 1989, 81-варақ.

41

41. Ўзбекистон Коммунистик партияси съездларининг резолюциялари ва қарорлари.-Т.: Ўздавнашр., 1958.

42

42. Халиков И. История орошения и поливного земледелия в Сурхан-Шерабадской долине.-Т.: Фан, 1977.

43

43. ЎзР МА Р - 2272, рўйҳат-1, йиғма жилд-1208, 54 варақ.

44

44. ЎзР МА Р - 2272, рўйҳат- 1, йиғма жилд-1208, 76 варақ.

45

45. ЎзР МА Р- 2272, рўйҳат- 1, йиғма жилд-1208, 75 варақ.

46

46. ЎзР МА Р- 2272, рўйҳат- 1, йиғма жилд-1208, 77 варақ.

47

47. ЎзР МА Р- 2272, рўйҳат- 1, йиғма жилд-1208, 84-85 варақлар.

48

48. ЎзР МА Р- 2272, рўйҳат- 1, йиғма жилд-1208, 85 варақ.

49

49. ЎзР МА Р- 2272, рўйҳат- 1, йиғма жилд-1208, 78-79 варақлар.

50

50. Экономика и жизнь. 1986. -№11.

View count: 215
Number of edition: 2021-2
Date of publication: 02-07-2021
Date of creation in the UzSCI system: 08-09-2022